Kovačević Nataša – Pomaže i uči

Natasa Kovacevic u novom zvanju FIBA Europe Ambasadora za mlade

Nataša Kovačević, koja odbija da dozvoli da joj događaj koji joj je promenio život promeni način na koji živi, nastavlja da svaki izazov posmatra kao prostu prepreku koju treba zaobići.U septembru 2013. Kovačevićeva je, u tragičnoj nesreći, izgubila nogu. Ipak, umesto da ovakav splet okolnosti omete, Nataša je postala inspiracija svima koji je upoznaju, preuzimajući, imeđu drugih brojnih projekata, I ulogu FIBA Europe Ambasadora za mlade.

Pošto se postepeno se bliži kraj njene prve godine u zvanju Ambasadora za mlade,  fibaeurope.com je ušao u trag Nataši ne bi li saznali nešto više o njenim projektima, kao I iskustvima koje je stekla na poziciji Ambasadora za mlade.

Kako si postala FIBA Europe Ambasador za mlade I koja su bile tvoje prve reakcije nakon što si prihvatila ovo zvanje?

Kada sam saznala da ću postati FIBA Ambasador za mlade bila sam presrećna I sam poziv mi je učinio veliku čast. Moja košarkaška karijera je bila gotova, ali košarka će uvek biti moja prva ljubav I to što sam postala deo FIBA porodice mi zaista mnogo znači. Aktivnosti sa FIBA Europe mi pomažu da ostanem u kontaktu sa košarkom I da radim ono što volim. Nadam se da ću pomoći ljudima, naročito mladim igračima, da uče kroz moje iskustvo I primer, o košarci, ali I o životu.

Reci nam nešto o aktivnostima na kojima si učestvovala do sad u ovom zvanju.

Ovo je potpuno novo iskustvo za mene. Veoma sam uzbuđena što sam ponovo na terenu, možda u drugačijoj ulozi. Organizacija je zaista besprekorna I vreme mi je precizno isplanirano, tako da imam dosta aktivnosti. Jedna od mojih omiljenih je sam razgovor sa igračima I njihovim porodicama na seminarima, gde sam imala utisak da učim koliko I pomažem, ako ne I više.

Veoma mi je važno da probam da objasnm mladim igračima da je svrha košarke, I sporta uopšte, da ih napravi jakim ljudima. Mladi igrači mogu da nauče kroz moj primer, da postoji život I pored košarke, I da je najvažnija stvar koju košarka uči da nema predaje do poslednjeg zvuka sirene. Bez obzira koliko situacija deluje teško I koliko se čini da nema izlaza, važno je znati da postoji svetlo na kraju terena.

Neverovatan je sećaj pričati sa njima I čuti njihovo viđenje.

Tvoje prvo iskustvo je odlazak na EuroLeague Women Final Eight u Ekaterinburg. Kakve su tvoje impresije nakon upoznavanja sa igračicama I kakav je tvoj doživljaj samog grada?

To je ostvarenje sna. Kao igrači, svi sanjamo osvajanje Evrolige I igranje u finalu. Biti tu uživo I upoznati velikane poput Kandis Parker, Sju Bird I Dijane Taurazi I sa njima pričati o košarci je zaista nešto sasvim posebno.

Ekaterinburg je predivan grad sa puno istorijski važnih I kulturnih mesta. Najveći utisak na mene je ostavilo mesto na kome je okončana era Romanovih.

Koji su neki od tvojih najvećih izazova?

Po pitanju života, ali I FIBA Europe, verujem da ću se tek sresti sa svojim najvećim izazovima. Jedva čekam da se to desi.

Natasa slavi sa svojim bivšim saigračicama tokom U20 European Championship za žene Udinama, Italija
Pored tvojih obaveza sa FIBA Europe, takođe radiš na svojoj fondaciji. Možeš li nam reći nešto više o fondaciji I njenim ciljevima?Osnovala sam fondaciju koja nosi moje ime u maju 2014 I ideja mi je da budem ruka pomoći mladim igračima u momentima izazova. Oduvek sam znala značaj porodice I prijatelja, ali tokom moje rehabilitacije postala sam svesna značaja svih ljudi kojima sam bila okružena I koliko mi ta podrška I pomoć znači. Moja želja je da pomognem ljudima tokom dešavanja koja menjaju život I da im pomognem da prevaziđu svoje probleme.
Ideja o fondaciji je potekla od Luciano Capicchioni, predsednika sportske menadžerske agencije, Interperformances, koji je moja velika podrška.

Fondacija sada radi, a ciljevi su:

Pomoć teže povređenim i obolelim sportistima
Edukacija sportista o potrebama dodatnog osiguranja kao elementa zaštite od neželjenih događaja i uključivanje osiguravajućih kompanija u vidu pravljenja paketa usluga koji bi bili prilagođeni sportistima
Podrška mladim sportskim talentima, ne samo u sportskom razvoju već i u školovanju
Promocija ženskog sporta
Oficijelni sajt je  www.natasakovacevicfoundation.com.

Veoma sam srećna što imam mogućnost da pomognem drugima I nadam se da ćemo, zajedno, pomoći mladim igračima širom Evrope.

Saznali smo da učestvuješ I u najnovijem istraživanju vezanu za novu protezu u Francuskoj? Možeš li nam objasniti o čemu je reč?

Pomoć Francuskog košarkaškog saveza (FFBB) I FIBA Europe je neprocenjiva I ne znam kako da izrazim zahvalnost zbog svega što su uradili za mene. Veoma sam uzbuđenja što ću putovati u Pariz gde ću dobiti novu protezu. Biće dizajnirana za trčanje I nadam se da će mi pružiti nove mogućnosti. Realista sam, ne želim da se previše nadam, ali sigurna sam da ću uraditi sve da uradim što više.

Odakle ti motivacija I snaga da tako mlada učestvuješ u tolikim projektima, dok si još na studijama? Imaš li vremena za društveni život?

Volim kada sam okružena ljudima I smatram da sam osoba puna energije. To jednostavno dolazi normalno kod mene. Naravno ne bih mogla da učestvujem u svim projektima da nemam veliku pomoć drugih ljudi, Saradnja sa ljudima poput Elisabeth Cebrian (FIBA Europe konsultant za žensku košarku) I Radmilom Turner (FIBA Europe koordinator za mlade) je veoma važna za mene I toliko toga učim od njih. Njihove sposobnosti I znanje mi pomažu kod zahtevnijih projekata, ali sve je lakše kad ste okruženi tako kvalititetnim ljudima kao što su njih dve. Takođe, veliku zahvalnost dugujem I svojoj porodici koja je uz mene sve vreme I biće kroz ceo moj život.

Imam aktivan društveni život I volim da izlazim sa svojim prijateljima. Trenutno studiram dva fakulteta, Univerzitet Singidunum I Fakultet za sport u svom rodnom gradu, Beogradu. Fokus studija mi je menadžment I turizam, a imam želju da master završim u inostranstvu. Trudim se da imam ispunjen dan I da svakog dana napredujem I uživam u tome.

Godina je skoro pri kraju. Šta misliš da 2015. donosi?
Želela bi da citiram srpskog pisca I Nobelovca Ivu Andrića:

„Ništa više ne planiram. Ja samo živim ovaj život. Ponekad kako želim, ponekad kako moram. Sitnice mi boje život. Sitnice su sreća. Zato ja volim male stvari. I velike torbe. Svuda ih sa sobom nosim, jer sebi dugujem još po neku šetnju između očekivanog i neplaniranog.“